Na osnovu Zaključka vlade Republike Srbije od 30.06. 2009. godine, Republička direkcija za robne rezerve izvršiće otkup 65.714 tona pšenice roda 2009. godine.

Otkup pšenice roda 2009. u JUS kvalitetu po ceni od 13,00 din/kg sa PDV, u ukupnoj količini od 65.714 tona vršiće se od registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u individualnom sektoru i zemljoradničkih zadruga – registrovanih gazdinstava i to u minimalnoj količini od 20 tona i maksimalnoj količini 100 tona, po nosiocu gazdinstva, odnosno zadruzi. Otkup se vrši preko "Produktne berze" u N.Sadu, a pšenica se isporučuje fco ovlašćeno skladište Republičke direkcije za robne rezerve.

Svaki iole ozbiljniji analitičar robnih tržišta, danas će za svoje uporište u analizi koristiti podatak o tržišnim dešavanjima na robnoj berzi. Ne umanjujući vrednost informacije o kretanjima cena koje dobijamo putem anketa ili pukog usmenog raspitivanja, ipak za pravo saznanje o relevantnim tržišnim kretanjima koristimo podatak sa berze. Osnovi razlog za ovo leži pre svega u suštini berze kao tržišnog medija. Dakle, berza kao nepristrasni tržišni prostor gde se na osnovu izražene volje učesnika u trgovanju da kupi, odnosno da proda robu, sa jasno utvrđenim pravilima trgovanja u ravnopravan položaj stavljaju i kupac i prodavac, pri čemu se u centar tržišnog dešavanja stavlja roba, a ne nominalno kupac i prodavac. Dakle, čitav tržišni mehanizam pomera poverenje učesnika sa personalnog nivoa na institucionalni. Jednostavnije rečeno – berzanski sistem trgovanja u najvećoj meri otklanja rizik manipulacije i prevare, a istovremeno daje sigurnost učesnicima u trgovanju da će se njihova volja izražena kroz nalog kupovine odnosno prodaje u potpunosti poštovati.

Jedan od retkih sektora koji je koliko toliko popravio inače vrlo sumornu sliku spoljnotrgovinskog bilansa u 2008. godini jeste poljoprivreda. Sa aspekta ukupnog državnog spoljnotrgovinskog deficita koji je iznosio oko 11 milijardi dolara, suficit poljoprivrede deluje simbolično – svega 490 miliona dolara ili tek 4,45% od ukupnog deficita. Međutim, činjenica da je poljoprivreda možda čak i jedina grana iz realnog sektora koja u perspektivi može da odbaci suficit u trgovanju sa svetom, ovu granu preporučuje kao jednog od „spasilaca“ srpske privrede.

U duhu savremenog tempa života, dešavanja na tržištu poljoprivrednih proizvoda odvijala su se takvom brzinom da se nekad zapitamo da li je moguće da su takve promene na tržištu moguće u samo pola godine? Podsetimo se samo situacije neposredno pre žetve pšenice. Cene najvažnijih poljoprivrednih kultura bile su sasvim dobre : pšenica oko 20 din/kg ( sve cene su bez PDV), kukuruz preko 15 dinara, soja oko 37 dinara, suncokret oko 31 dinar, usevi na njivama obećavali su dobar rod, kurs dinara stabilan… Dakle, mnogo razloga za optimizam. Nažalost, vrlo brzo iluzija o mogućnosti dobre zarade od bavljenja primarnom poljoprivrednom proizvodnjom raspršila se kao mehur od sapunice. Cene su počele da padaju, a nezadovoljstvo proizvođača da raste.

Godina koju ispraćamo svakako će ostati ubeležena crvenim slovima u analima svetske ekonomije. Šta se sve desilo najpre u sektoru robnih, a potom i finansijskih tržišta još dugo će biti predmet ozbiljnih i studioznih analiza. Jedno je sigurno posle svih tih dešavanja ništa više nije, niti će biti kao što je bilo. O krizi na finansijskim tržištima, koja je dovela do opšte recesije globalne svetske ekonomije, mnogo je pisano. Međutim, ono šta se dešavalo na robnom sektoru u protekloj godini najviše podseća na „Tobogan smrti gde se neko dobro zabavljao, dok je većini pozlilo“. Ovu metaforu sasvim dobro je upotrebio naš poznati tržišni analitičar Vukosav Saković, a ista potpuno odgovara realnom stanju stvari.