Novi Sad, 24. 07. 2008. 03:43:53 CEST
14. 05. 2008.
U mnoštvu pisanih i prepričavanih anegdota o Nikoli Pašiću ( 1845. -1926.) za vreme njegovog višegodišnjeg i više puta prekidanog, pa obnavljanog mandata predsednika srpske vlade, pa potom vlade SHS, jedna je veoma interesantna i vrlo prepoznatljiva i aktuelna i za današnja vremena. Naime, u predvečerje Prvog svetskog rata, u uslovima velike političke nestabilnosti i posle jedne sušne godine, nekako oko Đurđevdana, ministar finansija u Pašićevoj vladi Lazar Paču (1855. – 1915.) po nalogu predsednika Pašića ode u London na pregovore o državnom zajmu od Engleske vlade. Procena predsednika vlade i ministra finansija o neophodnosti zaduženja zasnivala se upravo na činjenicama koje su diktirale okolnosti kao što su problem nedostatka hrane posle loše poljoprivredne godine i neposredna ratna opasnost. Poslovično tvrdokorni i škrti ministar finansija dugo je bezuspešno pregovarao sa gospodom – predstavnicima moćne Engleske. Komunikacija između predsednika Pašića iz Beograda i ministra Pačua iz Londona bila je veoma intenzivna, ali vesti iz Londona bile su veoma nepovoljne. Čitav problem rešen je na volšeban način, a sve je izgledalo tako što je ministru Pačuu u London stigla depeša iz Beograda, sledeće sadržine : „ Lazo, vraćaj se – pala je kiša!“ Naravno ministru finansija, detetu sa sela (rođen u Čurugu) nije trebalo mnogo objašnjavati. Znao je on šta znači đurđevdanska kiša za rodnost useva na srpskim njivama. Paču se vratio u Beograd, a kiša je rešila sve finansijske probleme.
[Detaljno]
04. 02. 2008.
Od druge polovine decembra 2007, pa do kraja januara 2008. godine, nedeljni izveštaji o trgovanju na „Produktnoj berzi“ u Novom Sadu uglavnom su počinjali konstatacijom o novim apsolutnim cenovnim rekordima pšenice. Nije ništa neobično da izazvana fundamentalnim tržišnim razlozima na relacijama ponuda-tražnja, cena neke robe ima tako izražene tendencije rasta na duži rok. Međutim, u uslovima kada je ta cena toliko visoka da svaki njen porast predstavlja ujedno i njen istorijski maksimum, prosto se nameće niz pitanja kao što su: šta je to što tako „gura“ cenu pšenice u nove rekorde, ko će profitirati od ovako visoke cene, kakve posledice će prouzrokovati ova cena na troškove života običnog građanina i najzad šta u bližoj i daljoj budućnosti možemo očekivati na tržištu pšenice kod nas ? Odgovori na ova pitanja verovatno će dati ujedno i odgovor na dilemu da li će pšenica postati državni problem ili naprotiv, dobra razvojna šansa.
[Detaljno]
29. 11. 2007.
Osmi novembar 2007. godine u bogatoj poluvekovnoj istoriji „Produktne berze“ biće zabeležen kao jedan od najznačajnijih datuma. Naime, na sednici Republičke vlade toga dana doneta je Odluka o izmenama i dopunama osnivačkog akta preduzeća, čime je „Produktna berza“ promenila svoj vlasnički status i iz forme društvenog preduzeća transformisala se u akcionarsko društvo. Dakle, „Produktna berza“ Novi Sad danas je jednopersonalno zatvoreno AD.
[Detaljno]
16. 11. 2007.
Kako samo danas deplasirano deluje neopravdano nametnuta polemika o statusu pšenice kao strateške kulture. Dovoljno je pogledati kako se vodi pravi mali rat na svetskom tržištu oko svakog zrna ove robe i koje cene pšenica dostiže na vodećim svetskim i regionalnim berzama. Možda i po prvi put ove godine informacija o kretanju na svetskom tržištu pšenice po važnosti stala je uz rame informacijama o dešavanju neprikosnovenom lideru svetskih berzi – nafti. Dakle, potpuno je bespredmetno uopšte i raspravljati da li pšenici treba dati predznak strateškog proizvoda.
[Detaljno]
06. 09. 2007.
Ekonomska 2006/2007 godina za poljoprivredu bez svake sumnje ostaće upamćena po mnogo čemu. Prvi i najupečatljiviji utisak jeste opšti podbačaj prinosa kod manje više svih poljoprivrednih kultura.
[Detaljno]
Ažurirano: 18. 07. 2008. 12:58:27 CEST
